SARS-CoV-2 je opisan kao uzročnik respiratornih infekcija različite težine. Da bi se pokrio ceo spektar tokova bolesti, uveden je termin „bolest korona virusa 19 (COVID-19)“. Teže infekcije pluća se takođe nazivaju i „teška specifična zarazna pneumonija (SSCP)“ [1].

Groznica sa temperaturom iznad 39 °C, umor i suvi kašalj navode se kao najčešći simptomi kod pacijenata sa COVID-19 i javljaju se kod 60–100% obolelih osoba [2] [3] [4]. Kod manjeg broja pacijenata prisutni su dispneja, produktivni kašalj, hemoptizija, mijalgija, glavobolja, bol u grlu i rinoreja. Povremeno se uočava bol u grudima, bol u abdomenu, mučnina, povraćanje i dijareja. Zanimljivo je da se konfuzija može primetiti kod oko 1 od 10 pacijenata [2]. Nedavno su gubitak mirisa i ukusa takođe opisani kao simptomi. Dok blage infekcije mogu da budu samoograničavajuće i da traju nekoliko dana [5], bolest može da se razvija nedelju dana ili duže i da preraste u tešku bolest sa akutnim respiratornim distres sindromom i septičkim šokom. Stanje ovih pacijenata se brzo pogoršava i postoji visok rizik od smrti usled prestanka rada više organa.

Dijagnostičko snimanje verovatno će prikazati zapaljenske promene u donjem respiratornom traktu što omogućava dijagnozu pneumonije sa obostranim nalazima koji su vrlo uobičajeni [3] [4]. Simptomi „matiranog stakla“ i konsolidacija pluća se često primećuju, dok kavitacija pluća, diskretni plućni čvorovi, pleuralne efuzije i limfadenopatija nisu karakteristični za COVID-19 [6]. Treba napomenuti da odsustvo patoloških nalaza na snimcima grudnog koša ne isključuje infekciju SARS-CoV-2. Neutrofilija i limfopenija su pronađene kod oko trećine bolesnika sa COVID-19 [2] [4].

SZO i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) SAD objavili su precizne kriterijume koga treba testirati na COVID-19. Oni se malo razlikuju i podložni su promenama jer postaju dostupni novi podaci o prisustvu SARS-CoV-2 izvan provincije Hubej u Kini i o mogućim putevima prenosa [7] [8]. Osim toga, SZO je pripremila privremena uputstva za laboratorijsku dijagnostiku infekcija 2019-nCoV i navodi listu institucija koje se u tu svrhu mogu kontaktirati [9]. Razvijen je niz ispitivanja genske amplifikacije, posebno protokola za RT-PCR u realnom vremenu, kako bi se potvrdilo prisustvo 2019-nCoV u respiratornim uzorcima [10] [11]. Mogu se koristiti nazofaringealni i orofaringealni bris, kao i ispljuvak, endotrahealni aspirat i bronhoalveolarni lavat. Još uvek nisu date nikakve preporuke u pogledu preferencije gornjih ili donjih respiratornih uzoraka za otkrivanje virusa u blagim slučajevima, mada se upotreba materijala iz donjeg dela respiratornog trakta mnogo više preporučuje kod teške i progresivne bolesti.

Pored toga, upareni uzorci seruma se mogu dobiti od pacijenata kod kojih se sumnja na infekciju SARS-CoV-2 [9]. Treba ih prikupiti tokom prve nedelje bolesti kao i 2–3 nedelje kasnije i oni mogu omogućiti pouzdaniju dijagnozu blagih infekcija nakon što serološki testovi postanu dostupni.

Treba napomenuti da testiranje na SARS-CoV-2 treba obaviti bez obzira na to da li je pronađen konvencionalni respiratorni patogen. Malo se zna o prevalenci koinfekcija među pacijentima sa COVID-19, a prisustvo drugih patogena ne isključuje infekciju virusom SARS-CoV-2 [9].

Svi sumnjivi i potvrđeni slučajevi moraju se odmah prijaviti nadležnim javnim zdravstvenim ustanovama. Isto važi i ako se dobiju neočekivani rezultati. U tom kontekstu treba naglasiti da je validacija za sve dosad objavljene protokole testiranja još uvek u toku.

Trenutno nije dostupan nijedan specifičan tretman protiv uzročnika. Kod pacijenata sa COVID-19 primenjuju se antivirotici kao što su oseltamivir, ganciklovir, lopinavir i ritonavir, intravenski i peroralno [2], ali podaci koji se odnose na efikasnost takvih mera još uvek nisu dostupni. Iskustva iz prethodnih epidemija respiratornih bolesti izazvanih korona virusom su prilično obeshrabrujuća: Nije se pokazalo da su antivirusni agensi od koristi u lečenju teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) i respiratornog sindroma Bliskog istoka (MERS) [4].

Bez obzira na to, pacijenti imaju koristi od pažljive nege i podrške, kao i od lečenja komorbiditeta [2] [4]:

• Kiseonička terapija se najčešće primenjuje radi poboljšanja funkcije pluća; mehanička ventilacija i ekstrakorporalna membranska oksigenacija mogu postati neophodne.
• Radi prevencije i lečenja koinfekcija propisuju se antibiotici širokog spektra i eventualno antimikotici.
• Primenjuju se kortikosteroidi. Oni mogu da smanje upalu pluća i spreče respiratorni zastoj, a takođe utiču i na mnoge druge fiziološke i patološke procese.
• Dalje, svako pogoršanje funkcije organa, poput akutne povrede bubrega, zahteva hitnu intervenciju i ciljane mere.

Do danas prikupljeni klinički i epidemiološki podaci ukazuju na veći rizik od teže bolesti kod starijih osoba, posebno kod onih sa komorbiditetima [4]. Stopa smrtnosti od SSCP trenutno se procenjuje na 2–5% [1], ali ukupan udeo SSCP u COVID-19 tek treba utvrditi.

Kad je u pitanju individualna prognoza za svakog pacijenta, Čen i sar. su naveli da su karakteristike onih koji su imali loš ishod bili u skladu sa ocenom MuLBSTA, modelom za rana upozorenja za predviđanje smrtnosti od virusne pneumonije [2]. Ovaj model smatra prisustvo multilobularnih infiltrata, nizak broj limfocita, bakterijske koinfekcije, ličnu anamnezu pušenja, hipertenzije i starije životne dobi nepovoljnim prognostičkim faktorima [12].

Lu i kolege su shvatili detaljnu karakterizaciju SARS-CoV-2 i predstavili sekvencu patogena celom dužinom genoma [13]. Prema njihovim filogenetskim analizama, SARS-CoV-2 pripada vrsti beta korona virusa i podvrsti sarbekovirusa. Drugi poznati sarbekovirus je SARS-CoV, koji je izazvao pandemiju SARS-a između 2002. i 2004. godine. Zahvaljujući njihovoj relativno bliskoj povezanosti, naziv SARS-CoV-2 je predložen od strane Studijske grupe za korona virus pri Međunarodnom komitetu za taksonomiju virusa, što predstavlja odgovarajuću oznaku patogena koji izaziva COVID-19 [14].

Zanimljivo je da je otkriveno da je SARS-CoV-2 još bliže povezan sa dva korona virusa slična SARS-u čiji su nosioci slepi miševi nego što je povezan sa uzročnikom SARS-a [13]. Da li je, dakle, reč o zoonotskoj bolesti? COVID-19 je, zapravo, opisan kao potencijalna zoonoza [1], ali italijansko-brazilska studija o evoluciji virusa ukazuje na postojanje intermedijarnog nosioca: Benvenuto i sar. su ukazali na to da se virus u početku nalazio u slepim miševima, ali da je prenet na drugu, za sada još uvek nepoznatu životinjsku vrstu pre nego što je zarazio ljude [15]. Pretpostavlja se da je neka životinja koja se prodaje na ribljoj pijaci u Vuhanu u Kini bila intermedijarni domaćin koji je olakšao pojavu virusa kod ljudi [13]. Paralele se mogu povući do prethodnih epidemija korona virusa, odnosno do gorenavedene pandemije SARS-a i epidemije MERS-a koje su počele 2012. godine. Slepi miševi su identifikovani kao prirodni rezervoar i za SARS-CoV i za MERS-CoV, dok su druge životinje, konkretno maskirane palmine cibetke i jednogrbe kamile, delovale kao intermedijarni domaćini [16] [17].

poiuIako se SARS-CoV-2 pojavio u kineskoj metropoli Vuhanu, putnici su brzo preneli virus širom zemlje i van njenih granica, što je pokrenulo sekundarne lance prenosa u širem geografskom području. Tajlandske vlasti su 13. januara 2020. godine potvrdile prvi slučaj van Kine.

Trenutni broj zaraženih na svetskom nivou prema Izveštaju o situaciji koju je SZO objavila 17. marta 2022. godine je 460 280 168 [18].

Zaraženi pacijenti moraju se odmah identifikovati kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Neophodna je koordinirana međunarodna reakcija kako bi se rešila ova situacija i umanjio rizik po javno zdravlje koji predstavlja SARS-CoV-2, zbog čega je SZO 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju.

Prenošenje se događa sa osobe na osobu, kapljično ili fizičkim kontaktom između dva pojedinca [1]. Fomiti mogu takođe imati ulogu u širenju COVID-19 [18]. Period inkubacije može biti kratak, samo 2 dana, ili se može produžiti na preko dve nedelje, a ozbiljno se mora uzeti u obzir mogućnost da se virus može preneti na druge pre nego što se simptomi razviju. Iako je u Nemačkoj prijavljena infekcija iz asimptomatskog kontakta, respektivna studija slučaja je ažurirana kada su postale dostupne nove informacije koje su poništile prvobitne zaključke [5]. Dakle, do danas nema dokaza da su pacijenti zarazni pre nego što pokažu bilo kakve simptome. Takođe nije poznato koliko dugo virus može da širi neko ko se oporavio od bolesti.

Da bi se sprečio COVID-19, primenjuju se osnovni principi za smanjenje rizika od zaraze i prenošenja akutnih respiratornih infekcija. Ovi principi uključuju redovno pranje ruku sapunom, naročito nakon direktnog kontakta sa bolesnim ljudima ili njihovim okruženjem i izbegavanje bliskog kontakta sa onima koji pokazuju simptome respiratorne bolesti. S druge strane, ljudima koji pate od respiratornih simptoma se savetuje da se drže na odstojanju, da pokrivaju usta i nos prilikom kašljanja ili kijanja i da ozbiljno shvate održavanje lične higijene. Medicinsku pomoć treba potražiti odmah u slučaju groznice sa visokom temperaturom, kašlja i mogućeg izlaganja virusu SARS-CoV-2. Nezaštićeni kontakt sa domaćim i divljim životinjama bi uopšteno trebalo svesti na minimum. U zdravstvenim ustanovama, mere prevencije i kontrole infekcije treba primenjivati strogo, a po potrebi ih i pojačavati.

U širem smislu, mogu se preduzeti različite mere za smanjenje verovatnoće pojave patogena. Pijace sa živim životinjama, kao što je riblja pijaca u Vuhanu, predstavljaju savršeno tlo za razvoj novih infektivnih bolesti: Postoji blizak kontakt između životinja i ljudi i ekstenzivna razmena genetskog materijala između virusa koji se nalaze u obe vrste. Ovi uslovi u velikoj meri povećavaju verovatnoću infekcije kod ljudi, a zatim i prenosa sa čoveka na čoveka, što su dva preduslova za pandemije. Zbog toga su takve stočne i riblje pijace već godinama izložene oštrim, ali utemeljenim kritikama. To i dalje ne doprinosi rešavanju problema nedozvoljene trgovine divljim, a možda i ugroženim vrstama na ovim pijacama.

COVID-19 je nova infektivna bolest koju izaziva SARS-CoV-2. Ovaj patogen je prvi put identifikovan u kineskoj provinciji Hubej, a kasnije se pokazalo da potiče sa pijace sa živim životinjama u gradu Vuhan. SZO je ocenila trenutnu epidemiju kao pandemiju.

Za sada vakcine protiv COVID-19 nisu dostupne. Naučnici u različitim zemljama ulažu velike napore kako bi promenili ovu situaciju, ali se ne očekuje da će vakcine biti dostupne najmanje još godinu dana. Ovo povećava važnost snažnih mera za rano otkrivanje COVID-19, izolovanje i lečenje slučajeva, praćenje kontakata i promovisanje mera ograničavanja društvenih kontakata srazmerno riziku.

Mnogo uznemirenosti nastalo je zbog pojave 2019-nCoV, novog korona virusa koji izaziva blage do teške respiratorne infekcije, u Kini i mnogim drugim zemljama širom sveta. Preporučuju se preventivne mere kao što su izbegavanje bliskog kontakta sa svakim ko pokazuje simptome respiratorne bolesti, traženje lekarskog saveta u slučaju simptoma sličnih gripu i pružanje informacija zdravstvenim radnicima u skladu sa najboljim saznanjima.

Bolest izazvana SARS-CoV-2 obično se naziva COVID-19, a pun naziv je „bolest korona virusa 19“. Simptomi se obično razvijaju u roku od 2–4 dana nakon izlaganja i uključuju visoku temperaturu, umor i kašalj. Kod nekih pacijenata se mogu javiti i bolovi u mišićima, glavobolja, bol u grlu i kijavica. Dok se stanje kod blagih infekcija obično poboljšava u roku od nekoliko dana, COVID-19 može imati težak tok i dovesti do pneumonije, šoka i na kraju do smrti.

S obzirom na to da se COVID-19 ne može klinički razlikovati od drugih uzroka pneumonije, od izuzetne je važnosti da pacijenti pruže precizne informacije o nedavnim putovanjima, boravku u bolnici i bliskom kontaktu sa svima koji su bili izloženi virusu. Saradnja pacijenta je ključna za suzbijanje epidemije COVID-19 kako bi se skratilo vreme do postavljanja dijagnoze i primene mera za sprečavanje izlaganja drugih. Ako je neko identifikovan kao sumnjiv na COVID-19, može se izolovati, testirati na odgovarajući način i dobiti potrebnu negu.

1. Wu YC, Chen CS, Chan YJ. Overview of The 2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV): The Pathogen of Severe Specific Contagious Pneumonia (SSCP). J Chin Med Assoc. 2020.
2. Chen N, Zhou M, Dong X, et al. Epidemiological and clinical characteristics of 99 cases of 2019 novel coronavirus pneumonia in Wuhan, China: a descriptive study. Lancet. 2020.
3. Huang C, Wang Y, Li X, et al. Clinical features of patients infected with 2019 novel coronavirus in Wuhan, China. Lancet. 2020.
4. Wang D, Hu B, Hu C, et al. Clinical Characteristics of 138 Hospitalized Patients With 2019 Novel Coronavirus-Infected Pneumonia in Wuhan, China. Jama. 2020.
5. Rothe C, Schunk M, Sothmann P, et al. Transmission of 2019-nCoV Infection from an Asymptomatic Contact in Germany. N Engl J Med. 2020.
6. Chung M, Bernheim A, Mei X, et al. CT Imaging Features of 2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV). Radiology. 2020:200230.
7. Centers for Disease Control and Prevention. Evaluating and Reporting Persons Under Investigation (PUI). https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/hcp/clinical-criteria.html. Accessed March 12, 2020.
8. World Health Organization. Clinical management of severe acute respiratory infection when novel coronavirus (nCoV) infection is suspected. https://www.who.int/publications-detail/clinical-management-of-severe-acute-respiratory-infection-when-novel-coronavirus-(ncov)-infection-is-suspected. Accessed March 12, 2020.
9. World Health Organization. Coronavirus disease (COVID-19) technical guidance: Laboratory testing for 2019-nCoV in humans. https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/technical-guidance/laboratory-guidance. Accessed March 12, 2020.
10. Corman VM, Landt O, Kaiser M, et al. Detection of 2019 novel coronavirus (2019-nCoV) by real-time RT-PCR. Euro Surveill. 2020; 25(3).
11. Centers for Disease Control and Prevention. CDC 2019-Novel Coronavirus (2019-nCoV) Real-Time RT-PCR Diagnostic Panel: Instructions for Use. 2020.
12. Guo L, Wei D, Zhang X, et al. Clinical Features Predicting Mortality Risk in Patients With Viral Pneumonia: The MuLBSTA Score. Front Microbiol. 2019; 10:2752.
13. Lu R, Zhao X, Li J, et al. Genomic characterisation and epidemiology of 2019 novel coronavirus: implications for virus origins and receptor binding. Lancet. 2020.
14. Gorbalenya AE, Baker SC, Baric RS, et al. Severe acute respiratory syndrome-related coronavirus: The species and its viruses – a statement of the Coronavirus Study Group. bioRxiv. 2020:2020.2002.2007.937862.
15. Benvenuto D, Giovannetti M, Ciccozzi A, Spoto S, Angeletti S, Ciccozzi M. The 2019-new coronavirus epidemic: evidence for virus evolution. bioRxiv. 2020:2020.2001.2024.915157.
16. Mohd HA, Al-Tawfiq JA, Memish ZA. Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus (MERS-CoV) origin and animal reservoir. Virol J. 2016; 13:87.
17. Shi Z, Hu Z. A review of studies on animal reservoirs of the SARS coronavirus. Virus Res. 2008; 133(1):74-87.
18. World Health Organization. Coronavirus Disease (COVID-19) Dashboard. https://covid19.who.int/. Accessed March 17, 2022.